Јесен
У сивом огртачу од магле и хаљини од жуте кукурузне свиле јесен је нечујно ушетала у наше животе. Својим златним рукама је нежно загрлила целу природу. Седим и гледам како се све око мене полако мења.
Небом, као лађе плове сиви и бели облаци. Крећу се споро, мењају свој облик и боју. Постају већи, тамнији и опаснији. Ускоро ће небо изгубити своју ведрину. Његова нежна плава боја нестаће у тами облака. Гледам како нас јесен огрће својим сивим огртачем, а испод огртача природу облачи у раскошну одећу. Свуда около помешале су се жута, црвена и зелена боја. Као да је сликар са неба испустио своју палету, а боје су се разлиле по дрвећу и трави. Немирни ветар се игра са пожутелим лишћем. Увели листови падају на земљу, а дрвеће као да спава са спуштеним гранама, док му ветар кида одећу. Неке гране су потпуно голе. Тужно гледају своје лишће расуто по влажној земљи. Људи газе по њему као по меком шареном тепиху, а оно шушти под њиховим ногама. У ваздуху се осећа мирис влаге помешан са мирисом зрелог воћа. Миришу дуње, јабуке и крушке и виногради пуни грожђа. У даљини чујем цвркут птица. Малени врапци чаврљају испод стреха. Савијају своја гнезда и цвркутом поздрављају пријатеље који одлазе на далеки пут.
Не знам да ли је јесен вила у жутој хаљини која са чаробним штапићем све око себе претвара у бакар и злато или је сликарка са кистом и палетом прелепих боја. Знам само да је богата и моћна. Она од природе ствара царство опалог шареног лишћа, а деци дарује кошаре пуне кестења и зрелог воћа. Зато волим јесен и њене моћне чаролије.
са сајта www.http://www.boske.rs
Владица Николић 